Česta pitanja

Anti stick: U bukvalnom prevodu ovo znači “protiv ljepljenja elektrode”. Ali ova funkcija uopšte ne “sprečava” ljepljenje elektrode. Kod starih aparata, kada se elektroda zaljepi, amperaža se naglo diže do velike vrijednosti (jer je napon nula, pa onda amperaža raste – takozvana struja kraktog spoja ). Kod novijih, invertorskih aparata postoji ugrađena funkcija “anti stick”, koja, kad se elektroda zaljepi, obara amperažu na 15-20A, i ne dozvoljava usijavanje elektrode. Kod nekih aparata ova funkcija “radi” dugo a kod drugih svega nekoliko sekundi, a onda opet amperaža kratkog spoja raste, elektroda se usijava, aparat se napreže do maksimuma… Poenta je da se ne dozvoli naprjezanje aparata, da se ne usija obloga (jer tada elektroda više nije kao nova, pa se uglavnom baca) i da se lako – rukom u rukavici odlomi zalepljena elektroda (koja nije usijana) sa komada.Zbog velike amperaže, elektroda se usijava, aparat se napreže.

Hot start: Ova funkcija čini da aparat automatski u prvih par trenutaka (obično 0,3-0,4 sekunde) radi sa amperažom koja je 30-35% veća od podješene.

Arc force: Ako se tako može reći, u stvari Arc force je funkcija koja “čini težim” lepljenje elektrode. Ne postoji mogućnost da aparat spreči lepljenje elektrode, ko želi da je zalepi ili je totalno nevešt, zalepiće je. Ali u jednom delu, tamo gde bi se inače elektroda zalepila, ova funkcija ima smisao da ne dozvoli lepljenje. Poenta je da aparat prepoznaje da je luk skraćen, tj da se elektroda približava metalu koji se vari, pa da postoji opasnost od lepljenja, i onda aparat sam diže amperažu (za 5 ili 10 ili 15 A) i čini topljenje elektrode bržim, a pritisak luka malkice sabija rastopljeni metal i čini razmak između elektrode i metala većim nego da te funkcije nema i tako donekle sprečava lepljenje elektrode.

Dig arc: Poseban oblik arc force-a je “dig arc” (u bukvalnom prevodu: “kopajući luk”). Najkraće rečeno, kada se luk skrati, aparat brutalno diže amperažu za 20-30A, i to u celom opsegu zavarivanja, pa i na maksimumu.

MIG/MAG aparat za zavarivanje ili u narodu poznatiji kao CO2 aparat za zavarivanje daje konstantan napon, stvarajući električni spoj između žice za zavarivanje i materijala koji se obrađuje. Radni dio se zagrijava, a materijali koje varite zajedno se tope. Žica za zavarivanje, koju talite je i elektroda i potrošna, pa Vam omogućava rad mnogo brže nego na primjer TIG zavarivanje običnom elektrodom. Žica za zavarivanje nalazi se na kolutu koji stavite u aparat za zavarivanje i stalno se mehanički dovodi u baklju.  Brzinu možete postaviti sami, u zavisnosti o poslu koji radite. To je zato što to utiče na struju koja Vam je potrebna i samim tim vrstu zavara koji želite napraviti. Gas je neophodan za zaštitu Vašeg istopljenog materijala. Da niste imali plin, materijal bi se previše zagrijao i izgorio.

Izvori struje za zavarivanje) propisuje da se radni ciklusi iskažu u 10 min, mereno na 40oC.

Tako kažemo da aparat ima intermitencu 100% pri 100A, a 60% pri 120A. Običaj je da se deklariše i intermitenca na max. amperaži pa recimo da je to 30% pri 150A, a sve pri 40oC. Time je aparat deklarativno opisan.

• Kupite aparate za koje postoji servis i rezervni djelovi (izbegavajte stare, polovane, nepoznate na tržištu, no-name iz supermarketa),
• Pri kupovini aparata trebate dobiti osnovnu obuku za upotrebu aparata, a po mogućstvu vi i sami trebali da probate kako aparat radi
• Odaberite aparat realno prema svojim potrebama (nemojte zbog male razlike u cjeni kupiti aparat malih intermitenci i snage a onda ga sve vreme koristiti na gornjoj granici).

Isključite alat iz napona električne mreže.Poklopac alata ( obično je perforiran zbog hladjenja ) skinite.Najčešće je to ma ručki alata.Njega obično drže 2 ili 3 vijka.Videćete sa svake strane rotora bakelitno pravougaono kućište u kojem su smještene četkice.Nije pravilo da su obadvje isto istrošene.Ipak je preporuka izmjeniti obadvije.Najprije uglavite disk koji se najčešće nalazi na jednoj zici sa oprugom.Nakon toga stavite četkicu u kućište.Pripazite da vam obje četkice „sjednu“ na mjesto.To ćete najbolje ustanoviti ako se rotor lagano okreće bez zapinjanja. Vratite poklopac,zašrafite vijke.

Akumulatorska bušilica namijenjena je bušenju različitih materijala te zavrtanju i odvrtanju šarafa. Razlikuju se po snazi i naponu akumulatora, a odlikuje ih velika efikasnost i potpuna mobilnost u radu jer nije potrebno napajanje preko kabla kao kod električnih bušilica.

Kod kupovine dobro se je voditi ovim pitanjima :

• koji će se poslovi obavljati aku bušilicom koju kupujete ?
• kakav materijal namjeravate bušiti ?
• koliko često u prosjeku od jedne godine ćete koristiti tu bušilicu ?
• koliko novaca ste spremni izdvojiti za tu bušilicu ?

Ručni električni alati su nam svakodnevica. Međutim, sve što radi se i troši. Tako jednog dana bušilica nam počne “podrhtavati”, nepravilno raditi, i jako iskriti.
Don't panic!!!. Te pojave su sasvim normalne. Ukoliko imate krstasti odvijač i kupovinom novih četkice problem je riješen.

• Kod odabira akumulatorskih bušilica, osim na njihovu veličinu i primjenu, treba obratiti pažnju i na vrstu baterije koja će pokretati vašu bušilicu, tj. treba obratiti pažnju na voltažu i amper sate baterije. Što više volti (V) baterija ima, to će ona biti veće snage.  Što su veći amper sati baterije, to će ona duže trajati tj. njezin kapacitet je veći, ali bit će i veće težine

• Svaka akumulatorska bušilica ima mogućnost podešavanja okretnog momenta kako bi ju prilagođavali poslu koji obavljamo. Ako ju koristite samo za šarafljenje ona su vam dovoljni niži okretni momenti dok kod bušenja u drvo, metal ili beton potrebno je podesiti na najviše okretne momente. Izražava se u njutnmetrima i jedna je od najbitnijih stavki kod aku odvijača.

• Glava akumulatorske bušilice diktira koje ćete  svrdlo moći montirati na samu bušilicu. Što je veći prihvat glave za svrdlo, to ćete i veća svrdla moći montirati u glavu bušilice. Ona je najčešće samostezna bez ključa, a može biti metalna ili plastična.

Manja brzina služi za zavijanje / odvijanje vijaka. Velika brzina služi za bušenje. Treba istaknuti i da su veće brzine bušilice  primjerene za bušenje tvrđih materijala kao što su metali ,dok su manje brzine prilikom bušenja primjerene za materijale kao što su drvo i plastika.

Dovoljno je pogledati u izvod iz kataloga za željenu elektrodu ili pogledati etiketu na kutiji (ili pitati prodavca da proveri). Tu se može videti vrsta struje preporučena za tu elektrodu. Pa ako piše “AC” (alternative current = naizmenična struja luka) ili postoji simbol “~“, onda ta elektroda može raditi na trafo REL aparatu.

Elektrode dolaze u raznim veličinama, mjerenim promjerom metalnog središta svake šipke. Za šipke od blagog čelika, raspon promjera ⁄16 inča (0,2 cm) do ⁄8 inča (1,0 cm), a upotrijebljena veličina određuje se amperažom zavarivača i debljinom materijala koji se zavaruje.

• Udari lukom. To je postupak stvaranja električnog luka između elektroda i obradak. Ako elektroda jednostavno dopusti da struja prolazi izravno u uzemljeni radni komad, neće biti proizvedeno dovoljno topline za topljenje i spajanje metala.
• Pomaknite luk da biste stvorili a perla. Zrno je metal iz elektrode za topljenje koja teče zajedno s rastaljenim metalom iz osnovnog metala kako bi se ispunio prostor između dijelova koji se spajaju zavarivanjem.
• Oblikujte kuglicu za zavarivanje. To se postiže tkanjem luka naprijed-nazad preko puta zavarivanja ili cik-cak ili kretanjem , tako da se metal širi u širinu u kojoj želite da bude vaša gotova zavojnica.

Sjeckanje i četkanje zavara između prolaza. Svaki put kad dovršite proći, ili da biste se spojili s jednog kraja na drugi u varu, morate ukloniti šljaka, ili rastopljeni materijal elektrode, s površine zrna zavarivanja, tako da će zavarivanje ispunjavati samo čisti otopljeni metal na sljedećem prolazu.